Koliko bara treba prskalica u praksi

Ako ste ikada pojačali pritisak samo da biste „bolje bacili“ tečnost, a posle videli lošiju pokrivenost ili više zanošenja, onda je pitanje koliko bara treba prskalica potpuno na mestu. U praksi, pritisak nije broj koji se bira napamet. On mora da odgovara dizni, kulturi, brzini kretanja, zapremini tretmana i uslovima na parceli.

Najkraći odgovor glasi – većina prskalica u radu najčešće funkcioniše u rasponu od 2 do 5 bara, ali pravi radni pritisak zavisi od toga šta prskate i čime prskate. Za ratarstvo se često radi na nižem pritisku, dok voćnjaci i vinogradi, posebno kod atomizera i intenzivnih zasada, traže drugačiji režim rada. Veći pritisak ne znači automatski bolji rezultat. Često znači samo sitniju kap, više zanošenja i veću potrošnju pumpe.

Koliko bara treba prskalica zavisi od tri stvari

Prva stvar su dizne. One određuju protok i veličinu kapi pri određenom pritisku. Ako dizna traži 3 bara za predviđeni protok, rad na 5 bara menja karakter prskanja i više ne radite u režimu za koji je ona projektovana.

Druga stvar je kultura. U žitima i širokorednim kulturama cilj je ravnomerno pokrivanje površine sa što manje gubitaka. U voćnjaku ili vinogradu traži se prodor u lisnu masu i pokrivenost cele krošnje, pa se sistem podešava drugačije. Tu nisu važni samo bari, već i vazduh kod atomizera, raspored dizni i gustina zasada.

Treća stvar je brzina kretanja. Ako povećate brzinu, a ne korigujete pritisak ili dizne, menjate količinu tečnosti po hektaru. Zato se podešavanje prskalice uvek radi kao celina, ne samo preko manometra.

Kada je 2 do 3 bara dobar izbor

Kod ratarskih prskalica, naročito kada se radi sa ravnomernim rasporedom dizni na granama, 2 do 3 bara je vrlo čest i dobar radni opseg. To važi kada želite stabilan mlaz, krupniju do srednju kap i manji rizik od zanošenja. U praksi je to često najbolja zona za herbicide, posebno kada ima malo vetra, ali ne želite sitnu kap koja lako odlazi van cilja.

Na ovom pritisku prskalica radi mirnije, pumpa je manje opterećena, a dizne duže zadržavaju pravilan obrazac raspršivanja. Za korisnika to znači predvidiv rad i lakše održavanje norme po hektaru. Ako radite sa antidrift diznama, ovaj opseg je još češći izbor.

To, naravno, ne znači da je 2 bara univerzalno rešenje. Ako je brzina veća, ako je potrebna veća količina tečnosti ili koristite dizne manjeg kapaciteta, može biti potrebno ići više. Ali kada neko pita koliko bara treba prskalica za klasičan ratarski tretman, 2,5 do 3 bara je često realna polazna tačka.

Zašto prenizak pritisak nije dobar

Ako previše spustite pritisak, obrazac prskanja može postati nepravilan. Dizna tada ne raspršuje kako treba, pokrivenost pada, a pojedine zone ostaju nedovoljno tretirane. Na papiru ste „smanjili drift“, ali u usevu niste dobili kvalitetan nanos.

Zato ne treba juriti što niži pritisak po svaku cenu. Treba raditi u radnom opsegu koji je propisao proizvođač dizne i proveriti stvarni učinak na parceli.

Kada se radi na 4 do 5 bara

Pritisak od 4 do 5 bara koristi se kada je potreban veći protok kroz određenu diznu ili finija atomizacija, ali tu treba biti oprezan. U ratarstvu to može imati smisla kod pojedinih fungicidnih i insekticidnih tretmana, kada cilj nije samo površinsko kvašenje već i bolja raspodela kapljica. Ipak, čim podignete pritisak, rastu i gubici zbog vetra i isparavanja.

Kod voćarskih i vinogradarskih sistema priča je složenija. Ako koristite atomizer, pritisak tečnosti je samo jedan deo jednačine. Važan je i rad ventilatora, usmerenje vazduha, tip raspršivača i udaljenost do krošnje. U gušćim zasadima nije dovoljno samo „nabiti bare“. Ako vazdušni tok nije pravilno podešen, ni 6 bara vam neće rešiti problem pokrivenosti unutar krošnje.

Drugim rečima, 5 bara može biti potpuno opravdano, ali samo ako ostatak sistema prati taj režim rada. Ako ne prati, dobijate sitniju kap bez stvarne koristi.

Koliko bara treba prskalica za voćnjak i vinograd

Ovde nema jednog broja koji važi za sve. Mlad zasad sa manjom lisnom masom ne traži isto što i pun rod u gustoj krošnji. Isto važi za špalirski vinograd i stariji voćnjak sa širokom i gustom krošnjom.

Kod nošenih atomizera radni pritisak se često kreće od oko 10 bara naviše, ali to ne treba mešati sa klasičnom ratarskom prskalicom. Atomizer radi po drugom principu i oslanja se na kombinaciju pritiska i vazdušne struje. Zato pitanje koliko bara treba prskalica mora prvo da razdvoji da li govorimo o ratarskoj prskalici ili atomizeru za voće i vinovu lozu.

Ako radite u voćnjaku sa atomizerom, važnije je da pogodite odnos između protoka, broja otvorenih dizni i vazdušne potpore nego da jurite maksimalan pritisak. U suprotnom, spoljašnji deo krošnje biće mokar, a unutrašnjost slabo pokrivena. To je čest problem kod korisnika koji pritisak koriste kao zamenu za pravilno podešavanje cele mašine.

Greška koja se često ponavlja

Kada tretman „ne ulazi“ dovoljno u krošnju, prvi impuls je da se poveća pritisak. Nekad je pravi problem zapravo preniska količina vazduha, loš ugao dizni ili neodgovarajuća brzina traktora. Ako atomizer prebrzo prođe kroz red, ni visok pritisak ne nadoknađuje izgubljeno vreme kontakta sa biljkom.

Pritisak i dizne moraju da rade zajedno

Najviše grešaka nastaje kada se menja samo jedan parametar. Poljoprivrednik podigne pritisak, ali ostavi iste dizne, istu brzinu i isti režim rada. Tada se menja protok, menja se veličina kapi i menja se norma, a da to nije uvek odmah vidljivo.

Zato je pravilo jednostavno – prvo se bira dizna prema željenoj količini tečnosti i tipu tretmana, a zatim se pritisak podešava unutar njenog radnog opsega. Ne obrnuto. Dobra prskalica i kvalitetna pumpa mogu da drže stabilan pritisak, ali stabilnost sistema ne znači da je svaka vrednost na manometru automatski dobra za posao.

Kod ozbiljnijih mašina to se posebno vidi na terenu. Stabilna komandna grupa, pouzdan manometar i pumpa koja ne „šeta“ u radu daju mnogo precizniji rezultat nego mašina koja nominalno može visok pritisak, ali ga ne drži ravnomerno.

Kako da u praksi odredite pravi broj bara

Najpraktičnije je da krenete od preporuke proizvođača dizne i norme koju želite po hektaru. Zatim uskladite brzinu kretanja i proverite koliki protok stvarno dobijate na radnom pritisku. Ako je obrazac lep, pokrivenost dobra, a nema preteranog zanošenja, blizu ste pravog podešavanja.

U ratarstvu to često znači rad između 2 i 4 bara. U voćarstvu i vinogradarstvu, kod atomizera, pritisak je najčešće viši, ali tamo se rezultat ne meri samo barima već i prodorom kroz krošnju. Kada korisnik pita koliko bara treba prskalica, najkorisniji odgovor nije jedan broj, već pravilan opseg za konkretan sistem rada.

Ako niste sigurni, uradite probu sa čistom vodom. Pogledajte raspored nanosa, ponašanje kapi i eventualno zanošenje. To je brže i jeftinije nego da grešku otkrijete tek kada tretman podbaci.

Šta još utiče osim pritiska

Stanje dizni je često važnije nego razlika od jednog bara. Istrošena dizna menja protok i raspored mlaza, pa ni tačno podešen pritisak ne daje tačan rezultat. Slično važi za filtere, regulator pritiska i manometar koji ne pokazuje realnu vrednost.

Važni su i vremenski uslovi. Na vetru i višoj temperaturi sitna kap postaje veći problem nego na mirnom i svežijem vremenu. Zato podešavanje koje je juče bilo dobro danas možda nije. Ozbiljan rad sa prskalicom traži da se mašina prilagodi uslovima, a ne da uvek ide po istom šablonu.

Za korisnike koji kupuju novu opremu, ovo je i razlog zašto nije dovoljno gledati samo zapreminu rezervoara. Bitni su tip pumpe, stabilnost komandne grupe, mogućnost finog podešavanja i namena mašine. Kod specijalizovanih prodavaca kao što je Dal Degan upravo te razlike znače da li ćete dobiti mašinu koja odgovara vašoj kulturi i traktoru, ili samo opremu koja na papiru ima dovoljno „bara“.

Pravi pritisak je onaj koji daje ravnomerno prskanje, dobru pokrivenost i kontrolisanu potrošnju bez nepotrebnog zanošenja. Kad to pogodite, manometar prestaje da bude broj radi broja i postaje alat koji radi u korist useva, mašine i prinosa.