Najbolje dizne za ratarsku prskalicu u praksi

Jedna dizna može odlučiti da li će sredstvo završiti ravnomerno na listu ili kao gubitak na zemlji, susednoj parceli i rezervoaru koji se prerano ispraznio. Zato pitanje koje su najbolje dizne za ratarsku prskalicu nema jedan odgovor za svaku njivu. Pravi izbor zavisi od kulture, vrste sredstva, radnog pritiska, brzine traktora, visine grane i uslova vetra.

Kod ratarske prskalice dizna nije sitan potrošni deo koji se menja usput. Ona određuje količinu tečnosti po hektaru, veličinu kapi, širinu mlaza i rizik od zanošenja. Kada su dizne pravilno odabrane i kalibrisane, zaštita je ujednačena, potrošnja sredstva pod kontrolom, a radni zahvat stabilan od prve do poslednje sekcije grane.

Najbolje dizne za ratarsku prskalicu nisu iste za svaki tretman

Za herbicide koji se primenjuju preko cele površine najčešći izbor su lepezaste dizne sa uglom mlaza od 110 stepeni. Pri pravilnoj visini grane daju dobro preklapanje susednih mlazeva i ravnomernu raspodelu tečnosti. Standardna lepezasta dizna stvara sitnije do srednje kapi, pa dobro pokriva cilj, ali je osetljivija na vetar i isparavanje.

Kada su uslovi promenljivi, a posebno kada postoji opasnost od zanošenja, prednost imaju antidrift ili injektorske dizne. One proizvode krupnije kapi, često sa vazdušnim mehurićima, koje sigurnije dolaze do cilja. To je praktično kod tretmana herbicidima, naročito na većim parcelama i pri radu kada vetar nije idealan, ali je i dalje u okviru dozvoljenih uslova za prskanje.

Duple lepezaste dizne imaju smisla kada je potrebno bolje pokrivanje uspravne lisne mase. One usmeravaju mlaz napred i nazad, pa mogu dati bolju raspodelu na listovima kod fungicidnih i insekticidnih tretmana u gušćim usevima. Međutim, nisu automatski najbolji izbor za svaki posao. Sitnija struktura kapi povećava pokrivenost, ali i rizik od drifta, zbog čega zahtevaju mirnije vreme i disciplinu u podešavanju prskalice.

Izbor prema nameni: herbicid, fungicid ili prihrana

Kod zemljišnih i kontaktnih herbicida prioritet je ravnomerna raspodela po celoj površini. Lepezaste antidrift dizne ili injektorske dizne sa jednim mlazom najčešće daju dobar odnos pokrivenosti i sigurnosti rada. Ako etiketa preparata propisuje određenu klasifikaciju kapi ili ograničava primenu u uslovima vetra, to uputstvo je važnije od opšte preporuke.

Sistemični herbicidi uglavnom ne zahtevaju ekstremno sitne kapi, jer aktivna materija nakon usvajanja deluje kroz biljku. Zbog toga krupnije kapi i manji drift često predstavljaju racionalniji izbor. Nasuprot tome, kontaktna sredstva zahtevaju potpunije pokrivanje površine biljke, pa se dizna bira pažljivije, uz odgovarajuću količinu vode po hektaru.

Za fungicide u pšenici, ječmu, uljanoj repici, soji ili kukuruzu u određenim fazama razvoja, cilj je da rastvor dospe na relevantan deo biljke. Kod tretmana klasa, na primer, kvalitet pokrivanja može biti važniji od maksimalnog kapaciteta rada. Duple lepezaste dizne ili odgovarajuće injektorske duple dizne mogu biti dobro rešenje, pod uslovom da su radni pritisak, brzina i visina grane pravilno podešeni.

Folijarna prihrana takođe traži ravnomernu raspodelu. Ne treba automatski povećavati pritisak da bi se dobile sitnije kapi. Previsok pritisak može povećati zanošenje, dok se stvarna korist za biljku ne mora povećati. Bolje je uskladiti diznu, količinu vode i brzinu rada sa preporukom za konkretno đubrivo i kulturu.

Boja dizne govori o protoku, ne o kvalitetu tretmana

ISO oznake u boji olakšavaju izbor, ali boja sama po sebi ne govori da li je dizna dobra za vašu parcelu. Ona prvenstveno označava nominalni protok pri definisanom pritisku. Na primer, ista veličina dizne pri većem pritisku daje veći protok, ali i sitnije kapi. Ako se pritisak previše podigne samo da bi se postigla željena količina po hektaru, može se pokvariti kvalitet prskanja.

Zato se dizna bira kroz proračun, a ne odokativno. Potreban protok po jednoj dizni zavisi od planirane norme u litrima po hektaru, brzine kretanja i razmaka dizni na grani. Kod standardnog razmaka od 50 cm, povećanje brzine sa 6 na 8 km/h značajno menja potreban protok. Ako se brzina traktora u radu stalno menja, promeniće se i stvarna količina sredstva po hektaru.

Praktično pravilo je da se prvo odredi norma primene prema preparatu i kulturi, zatim realna radna brzina na parceli, pa tek onda bira veličina i tip dizne. Radni pritisak treba da ostane u preporučenom opsegu proizvođača dizne. Tako se dobija stabilan mlaz i predvidiva veličina kapi.

Visina grane i pritisak čuvaju ravnomernost zahvata

Čak i najbolje dizne za ratarsku prskalicu neće dati rezultat ako je grana previsoko, prenisko ili nestabilna. Kod dizni ugla 110 stepeni, sa razmakom od 50 cm, radna visina se često podešava oko 50 cm iznad ciljne površine, ali tačna vrednost zavisi od konstrukcije dizne i preporuke proizvođača. Viša grana produžava put kapi kroz vazduh i povećava zanošenje.

Preniska grana može narušiti preklapanje mlazeva i stvoriti pruge sa slabijom ili prejakom aplikacijom. Na neravnom terenu posebno je važno da grana mirno prati površinu. Stabilna konstrukcija prskalice, pravilno podešeno vešanje i ujednačen pritisak u sekcijama imaju isti značaj kao i sam izbor dizni.

Pritisak nije regulator za rešavanje svake situacije. Blago podešavanje je normalno, ali velika odstupanja menjaju i protok i spektar kapi. Ako je potreban znatno veći ili manji protok, obično je bolje promeniti veličinu dizne nego raditi van njenog preporučenog područja.

Kada injektorske dizne imaju prednost

Injektorske dizne su često prvi izbor proizvođača koji rade na većim površinama, koriste totalne i selektivne herbicide ili žele veću sigurnost pri promenljivim uslovima. Njihova prednost je smanjen drift, što je posebno važno blizu osetljivih kultura, kanala, puteva i susednih parcela.

Njihov kompromis je krupnija kap. Kod tretmana gde je neophodno veoma fino pokrivanje, standardna injektorska dizna možda neće dati isti rezultat kao dupli mlaz ili dizna koja stvara sitnije kapi. Rešenje nije univerzalno: ozbiljno gazdinstvo često ima najmanje dva seta dizni – jedan za herbicidne tretmane sa naglaskom na kontrolu drifta i drugi za fungicide i insekticide kada je potrebna bolja pokrivenost.

Dobra praksa je držati svaki set u posebnoj kutiji, jasno označenoj bojom, tipom i kapacitetom. Time se izbegava mešanje dizni različitog protoka na istoj grani, što je jedan od najčešćih uzroka neujednačenog tretmana.

Istrošena dizna može skupo koštati

Dizna se ne menja tek kada se fizički ošteti. Vremenom se otvor proširuje, naročito kod intenzivne upotrebe, neodgovarajuće filtracije ili abrazivnih formulacija. Posledica je veći protok od predviđenog, veća potrošnja sredstva i promenjen oblik mlaza.

Provera je jednostavna: pri istom pritisku izmerite protok više dizni na grani u istom vremenskom intervalu. Ako pojedina dizna značajno odstupa od proseka ili od nominalne vrednosti, treba je zameniti. U praksi se dizne menjaju u kompletu, jer kombinovanje novih i istrošenih komada vraća problem neravnomerne aplikacije.

Filtri moraju biti usklađeni sa tipom dizne i čisti pre svakog ozbiljnijeg tretmana. Začepljenje se nikada ne čisti žicom, ekserom ili nožem, jer se otvor lako ošteti. Koristite meku četkicu, vodu ili vazduh pod umerenim pritiskom.

Pre kupovine proverite tip rasprskivača na prskalici, navoj ili sistem kape, razmak dizni, mogućnosti pumpe i realnu brzinu rada. Dal Degan u izboru opreme stavlja naglasak na komponente koje omogućavaju stabilan pritisak i sigurnu aplikaciju, jer dizna može raditi precizno samo kada je ceo sistem prskalice ispravan.

Najbolji rezultat ne daje najskuplja niti najsitnija dizna, već ona koja je pravilno odabrana za konkretan tretman i proverena pre izlaska u njivu. Jedno merenje protoka i nekoliko minuta za podešavanje grane često čuvaju više prinosa i sredstva nego bilo kakva naknadna korekcija.