Kako pravilno podesiti pritisak prskalice

Pritisak koji je previsok ne znači bolje prskanje. Najčešće znači sitnije kapi, veće zanošenje vetrom, više gubitaka sredstva i slabiju kontrolu mesta na koje rastvor dospeva. Prenizak pritisak, sa druge strane, daje krupne kapi, nepravilan mlaz i lošiju pokrivenost. Zato pitanje kako podesiti pritisak prskalice pravilno nije stvar jednog broja na manometru, već podešavanje kompletnog sistema: dizni, radne brzine, protoka, visine grane ili usmerenja vazduha i same kulture.

Kod ratarske prskalice cilj je ravnomerno nanošenje po celoj radnoj širini. Kod atomizera za voćnjak i vinograd potrebno je da rastvor prodre u krošnju i pokrije obe strane lisne mase, bez nepotrebnog izbacivanja preko reda. Postupak je sličan, ali se kontrolne tačke razlikuju.

Šta pritisak zaista menja u radu prskalice

Pritisak prvenstveno određuje protok kroz diznu i veličinu kapljica. Kada ga povećate, kroz istu diznu prolazi više tečnosti, a kapljice postaju sitnije. To može poboljšati pokrivenost lista, ali samo dok se kap ne pretvori u zanošenje koje vetar nosi van cilja.

Važno je razumeti da se protok ne povećava linearno sa pritiskom. Ako duplirate pritisak, ne duplirate količinu tečnosti. Protok raste približno po kvadratnom korenu pritiska. Zbog toga veliko povećanje pritiska često donosi relativno mali porast utroška, uz znatno veći rizik od drifta.

Pritisak ne može da ispravi pogrešno izabranu diznu. Ako želite veći utrošak po hektaru, a već radite pri gornjoj granici preporučenoj za diznu, pravilno rešenje je veća dizna ili manja radna brzina. Guranje pritiska preko preporučenog opsega samo opterećuje pumpu, ventile i creva, a kvalitet tretmana često se pogoršava.

Kako podesiti pritisak prskalice pravilno pre izlaska u parcelu

Podešavanje radite sa čistom vodom, na ravnom delu dvorišta ili parcele. Ne počinjite proveru tek kada je sredstvo već u rezervoaru. Tako imate vremena da uočite neispravnu diznu, slab manometar, zapušen filter ili curenje na spoju.

Najpre pregledajte osnovne komponente. Filter rezervoara, usisni filter, potisni filter i filteri u telima dizni moraju biti čisti. Proverite da li manometar pri ugašenoj pumpi pokazuje nulu. Ako kazaljka kasni, poskakuje ili ne vraća na nulu, podešavanje je nepouzdano bez obzira na kvalitet pumpe.

Zatim proverite dizne. Sve dizne na istoj sekciji treba da budu istog tipa, boje i kapaciteta, osim kada konstrukcija mašine namerno zahteva drugačiji raspored. Istrošena dizna propušta više tečnosti od nominalne vrednosti. Razlika između dizni dovodi do neujednačenog tretmana, čak i kada pritisak na manometru deluje tačno.

Kod nošenih ratarskih prskalica posebno obratite pažnju na stabilnost grana. Visina grane mora odgovarati uglu i razmaku dizni. Previsoka grana povećava mogućnost zanošenja i smanjuje ravnomernost raspodele, dok preniska može ostaviti neprekrivene zone između mlazeva.

Izračunajte potreban protok po dizni

Da biste odredili polazni pritisak, prvo morate znati planirani utrošak tečnosti po hektaru, radnu brzinu i razmak dizni. Za ratarsku prskalicu koristi se praktična formula:

Protok po dizni u l/min = utrošak u l/ha × brzina u km/h × razmak dizni u metrima / 600

Ako je plan 200 l/ha, brzina 6 km/h, a razmak dizni 0,5 m, potreban protok jedne dizne je 1 l/min. U katalogu proizvođača dizne pronađite pritisak pri kojem ta dizna daje približno 1 l/min. Taj pritisak je početna radna vrednost, a ne broj koji se određuje odokativno.

Kada menjate brzinu, menjate i potrebni protok. Ako povećate brzinu sa 6 na 8 km/h, a pritisak ostane isti, po hektaru ćete naneti manje sredstva. Mnogi problemi sa zaštitom useva ne nastaju zbog pogrešne hemije, već zato što se vozi brže nego što je prskalica kalibrisana.

Pritisak kod ratarske prskalice: dizne imaju glavnu reč

Kod prskalica za žitarice, kukuruz, soju i druge ratarske kulture izbor dizne određuje prihvatljiv radni opseg. Lepezaste dizne daju dobru raspodelu na ravnoj površini, dok antidrift i injektorske dizne proizvode krupnije, stabilnije kapljice i bolje podnose slab vetar. One su često praktičniji izbor kada se radi zaštita na većoj radnoj širini ili kada uslovi nisu potpuno mirni.

Ne postoji univerzalan pritisak koji odgovara svakoj dizni. Standardna lepezasta dizna može raditi kvalitetno u jednom opsegu, dok injektorska traži drugi opseg da bi obrazac mlaza bio stabilan. Uvek se držite tabele proizvođača konkretne dizne i preporuke sa etikete sredstva za zaštitu bilja.

Praktična provera je jednostavna: pri izabranom pritisku sakupite tečnost iz svake dizne tokom jednog minuta u mernu posudu. Poređenjem sa nominalnim protokom videćete stanje dizni. Ako jedna značajno odstupa, ne čistite je žicom ili ekserom – time se otvor dodatno proširuje. Koristite meku četkicu, odgovarajući pribor i po potrebi zamenite komplet dizni na istoj grani.

Podešavanje atomizera u voćnjaku i vinogradu

Kod atomizera pritisak je samo jedan deo podešavanja. Ventilator nosi kapljice do krošnje, a usmerivači, deflektori i raspored dizni određuju gde će ih vazdušna struja odvesti. Ako vazduh prolazi iznad krošnje ili kroz prazan prostor između redova, veći pritisak neće rešiti problem – samo će povećati gubitke.

Za početak zatvorite dizne koje prskaju iznad vrha krošnje ili ispod donjih grana. Zatim podesite deflektore tako da vazduh prati oblik reda. Kod mladog zasada ne koristi se isti broj otvorenih dizni kao kod razvijenog, gustog voćnjaka. Manja lisna masa traži manje tečnosti i slabije usmeravanje vazduha.

Protok atomizera proverava se merenjem količine iz svake aktivne dizne u jednom minutu. Saberite protoke svih otvorenih dizni, pa prema brzini i razmaku redova izračunajte utrošak po hektaru. Formula za ukupni utrošak glasi:

l/ha = ukupni protok u l/min × 600 / brzina u km/h / razmak redova u metrima

Ako atomizer daje prevelik utrošak, prvo razmotrite manje dizne, zatvaranje nepotrebnih dizni ili korekciju brzine. Ne spuštajte pritisak ispod opsega pri kojem dizna formira pravilan mlaz. Kod guste krošnje ponekad je potreban veći utrošak, ali ne i bezuslovno viši pritisak. Cilj je pokrivenost unutrašnjosti krošnje, a ne mokro curenje sa lista.

Radna brzina mora biti stalna

Pritisak se podešava za konkretnu brzinu traktora. Ako tokom rada menjate stepen prenosa, broj obrtaja ili brzinu kretanja, menjate količinu sredstva po hektaru. Zato kalibraciju radite pri obrtajima kardana koje ćete koristiti u radu, najčešće onima potrebnim za stabilan rad pumpe i ventilatora.

Kod traktora od 25 do 70 KS, koji se često koriste uz nošene prskalice i atomizere, važno je uskladiti zapreminu rezervoara, kapacitet pumpe i radnu brzinu sa reljefom. Na uzbrdici brzina pada, a utrošak po hektaru raste. Na nizbrdici se dešava suprotno. Kada je teren izrazito promenljiv, vozite ujednačeno i birajte podešavanje koje mašina može stabilno da održi.

Greške koje stvaraju lošu pokrivenost

Najčešća greška je oslanjanje samo na manometar. Manometar pokazuje pritisak u sistemu, ali ne govori da li su dizne istrošene, da li je brzina odgovarajuća niti da li mlaz dopire do cilja. Druga greška je povećavanje pritiska kada tretman izgleda slab. Uzrok može biti neadekvatna dizna, previsoka grana, pogrešan položaj deflektora ili prebrza vožnja.

Problem nastaje i kada se ne proverava stvarna brzina. Pokazivač na traktoru nije uvek dovoljan, naročito ako su gume drugačijih dimenzija, teren klizav ili je opterećenje promenljivo. Izmerite vreme potrebno za prolazak poznate udaljenosti i izračunajte realnu brzinu.

Ne radite po jakom vetru, pri visokim temperaturama ili kada su kapi vidljivo odnošene izvan reda. Pritisak tada nije sredstvo za borbu protiv uslova rada. Sačekajte povoljniji termin, koristite odgovarajuću antidrift diznu i održavajte propisanu zaštitnu opremu tokom punjenja, pranja i tretmana.

Provera na papiru i u zasadu

Vodootporni indikatorski papir može pokazati kako kapljice zaista dospevaju na list. Postavite ga na spoljne i unutrašnje delove krošnje kod atomizera, odnosno na različite tačke radne širine kod ratarske prskalice. Ako je spoljašnja strana potpuno mokra, a unutrašnja suva, problem je najčešće u vazduhu, usmerivačima ili brzini, ne samo u pritisku.

Dobro podešena prskalica radi mirno i ponovljivo: pumpa održava stabilan pritisak, dizne daju ujednačen protok, traktor se kreće stalnom brzinom, a sredstvo završava na biljci. Pre svakog važnog tretmana odvojite dvadesetak minuta za proveru vode, dizni i manometra. Taj posao je znatno jeftiniji od ponavljanja zaštite, gubitka sredstva ili slabije sačuvanog prinosa.