Koliko litara vode za vinograd po tretmanu?

Mala greška u količini vode može da napravi veliku razliku na listu i grozdu. Premalo tečnosti često ostavlja unutrašnjost čokota bez dovoljne pokrivenosti, dok prevelika količina produžava rad, povećava gaženje zemljišta i može izazvati curenje sa lišća. Zato pitanje koliko litara vode za vinograd nije stvar jedne univerzalne brojke, već odnosa između vegetacije, tehnologije uzgoja, sredstva koje se primenjuje i mogućnosti atomizera.

Za vinograd nije cilj potrošiti što više vode. Cilj je da se radni rastvor ravnomerno rasporedi po ciljanoj lisnoj masi i grozdovima, uz stabilan rad pumpe, odgovarajuću brzinu traktora i dobar vazdušni tok. Norma koja je bila dovoljna u maju retko će biti dobra u punoj vegetaciji tokom juna ili jula.

Koliko litara vode za vinograd je uobičajeno?

Kod prskanja vinograda atomizerom, najčešće se radi u rasponu od približno 200 do 1.000 litara vode po hektaru. Donji deo raspona odgovara mladom, ređem vinogradu sa manjom lisnom masom, dok gornji deo dolazi u obzir kod razvijenih, bujnih špalira, širokih međuredova i gustog sklopa gde je potrebno dopreti do unutrašnjih zona čokota.

U praksi se može krenuti od sledećih orijentacionih normi:

• u početku vegetacije, kada je lisna masa mala: približno 200 do 400 l/ha;
• u fazi intenzivnog porasta lastara: približno 400 do 600 l/ha;
• pred cvetanje, tokom formiranja grozdova i u punoj vegetaciji: približno 600 do 800 l/ha;
• kod veoma bujnih zasada, kasnijih tretmana ili kada je potrebno obuhvatiti veliku krošnju: 800 do 1.000 l/ha.

Ove vrednosti nisu recept koji se prepisuje iz jednog zasada u drugi. Mlad vinograd sa uskim zidom vegetacije može dobiti dobru pokrivenost sa 350 l/ha, dok stariji, snažan zasad sa dugim lastarima i zatvorenim redom može tražiti dvostruko više. Važna je stvarna količina lišća koju treba tretirati, a ne samo površina parcele.

Zapremina atomizera nije isto što i norma po hektaru

Česta nedoumica je mešanje kapaciteta rezervoara sa utroškom vode. Atomizer od 400 litara ne znači da prska 400 litara po hektaru. On može, zavisno od dizni, pritiska i brzine, sa jednim punjenjem pokriti skoro hektar, pola hektara ili znatno manju površinu.

Na primer, ako je podešena norma 500 l/ha, rezervoar od 400 litara dovoljan je za oko 0,8 ha. Ako se radi sa 800 l/ha, isti rezervoar pokriva 0,5 ha. Veći rezervoar smanjuje broj punjenja i zastoje u radu, ali traži i traktor dovoljne snage i stabilnosti, naročito na nagibu ili u vlažnim uslovima.

Za manje vinograde i traktore od približno 25 do 40 KS, nošeni atomizer zapremine 200 do 400 litara često je racionalno rešenje. Za veće parcele, razvijene zasade i intenzivniji ritam tretmana, zapremine od 600 litara i više donose veću dnevnu učinak. Pri izboru opreme presudni su i kvalitet pumpe, protok, raspored dizni i snaga ventilatora, ne samo litraža kazana.

Od čega zavisi potrebna količina vode?

Faza razvoja vinove loze

U rano proleće nema potrebe tretirati zapreminu vazduha koju lisna masa još nije ispunila. Kako lastari rastu, a redovi se zatvaraju, povećava se i potrebna količina vode. Podešavanje iz prve zaštite ne treba automatski zadržati do berbe.

Najviše pažnje traže tretmani kada je vegetacija gusta, a grozdovi se nalaze u unutrašnjosti čokota. Tada nije dovoljno da list sa spoljne strane izgleda mokro. Radni rastvor mora stići i na naličje lista, u zonu grozda i u sredinu vegetacionog zida, bez preteranog kapanja.

Sistem uzgoja i gustina sadnje

Špalirski vinograd sa uredno provučenim lastarima obično je jednostavniji za ravnomerno tretiranje od zapuštenog ili previše bujnog zasada. Na količinu vode utiču visina vegetacionog zida, širina reda, broj redova koje atomizer pokriva i prohodnost međureda.

Ako su lastari previše zbijeni, povećanje vode samo po sebi neće rešiti problem. Potrebni su pravovremeno vezivanje, zalamanje i uklanjanje suvišnih lastara, jer nijedan atomizer ne može kvalitetno proći kroz potpuno zatvorenu masu. Dobra agrotehnika direktno smanjuje gubitke pri zaštiti.

Tip atomizera, ventilator i dizne

Voda nosi sredstvo, ali vazduh atomizera ga unosi u vegetaciju. Zato atomizer mora imati dovoljno vazdušnog protoka za visinu i gustinu reda, bez nepotrebnog izbacivanja kapljica preko zasada. Slab ili loše usmeren vazdušni tok ostavlja unutrašnje delove čokota nepokrivenim čak i kada je norma vode velika.

Dizne određuju ukupan protok i veličinu kapljice. Istrošene dizne menjaju protok, obrazac raspršivanja i potrošnju po hektaru. Ako je prskalica nekada radila sa 500 l/ha, a sada troši 600 l/ha pri istim podešavanjima, uzrok može biti habanje dizni, a ne promena brzine traktora.

Vreme i cilj tretmana

Po vrućini, niskoj vlažnosti vazduha i jačem vetru kapljice brže isparavaju i lakše se zanoše. Rešenje nije nasumično povećanje litara, već rad u povoljnijem terminu, uz pravilan pritisak, odgovarajuće dizne i dobro usmerene deflektore. Prskanje treba planirati kada su uslovi mirniji, a list može primiti rastvor bez brzog sušenja.

Uvek treba poštovati etiketu konkretnog sredstva za zaštitu bilja. Doza sredstva se računa prema preporuci proizvođača, dok se količina vode prilagođava potrebnoj pokrivenosti. Ne povećava se koncentracija zato što je lisna masa gušća, niti se sredstvo proizvoljno dodaje preko propisane doze.

Kako izračunati stvarnu potrošnju po hektaru

Kalibracija atomizera je jedini pouzdan način da se potvrdi koliko vode zaista odlazi u vinograd. Dovoljno je znati ukupan protok svih otvorenih dizni, brzinu kretanja i radnu širinu. Za vinograd se radna širina najčešće uzima kao razmak između redova, jer se pri jednom prolazu tretiraju dve strane susednih redova.

Praktična formula glasi:

l/ha = (600 × ukupan protok dizni u l/min) / (brzina u km/h × razmak redova u metrima)

Ako je ukupan protok 12 l/min, traktor se kreće 4 km/h, a razmak redova je 2,5 m, račun je: 600 × 12 / (4 × 2,5) = 720 l/ha. To je već norma za razvijen vinograd, pod uslovom da je raspored dizni pravilno podešen i da se kapljice zadržavaju na ciljanom delu biljke.

Pre početka sezone korisno je izmeriti protok svake dizne posebno. U posude se skuplja tečnost tokom jednog minuta pri planiranom pritisku, zatim se upoređuju rezultati. Dizna koja značajno odstupa od ostalih treba da se očisti ili zameni. Čišćenje se ne radi žicom, jer se otvor dizne lako ošteti i promeni protok.

Podešavanje atomizera na parceli

Kalibracija na papiru nije završetak posla. Prvi prolaz treba proveriti u samom zasadu. Radite sa čistom vodom i pogledajte da li su gornje dizne usmerene previsoko, da li donje nepotrebno prskaju u zemljište i da li srednji deo reda dobija dovoljno vazduha i tečnosti.

Kod nižeg vegetacionog zida deo dizni treba zatvoriti. Otvorene dizne koje prskaju iznad krošnje samo povećavaju zanošenje i trošak. Kod visokog špalira potrebno je ravnomerno rasporediti mlaz po celoj visini, a ne sve dizne držati u istom položaju.

Pritisak ne treba povećavati samo da bi se podigla norma. Veći pritisak menja kapljicu i može povećati zanošenje. Ako je potrebno više vode, često je sigurnije izabrati odgovarajući kapacitet dizni ili korigovati brzinu kretanja u granicama koje ne ugrožavaju kvalitet ventilacije i rada atomizera.

Kada je manja norma bolji izbor?

Manja količina vode može biti opravdana u mladom vinogradu, pri maloj lisnoj masi, nakon kvalitetne rezidbe i kada atomizer ima dobar vazdušni učinak. Prednost je brži rad, manje punjenja i manje opterećenje traktora. Međutim, smanjenje norme ima granicu: ako unutrašnji deo čokota ostane suv, ušteda je skupa jer zaštita nije obavljena kako treba.

Veća norma je opravdana kada postoji stvarna potreba za boljim prodiranjem kroz gustu vegetaciju. Ipak, ako sa lista kaplje i rastvor se sliva na zemlju, višak vode ne donosi bolju zaštitu. Tada treba proveriti brzinu, broj otvorenih dizni, usmerenje i vazduh, a ne samo dopuniti rezervoar.

Dobar vinogradarski tretman vidi se po ravnomernoj, finoj pokrivenosti ciljanih površina, ne po mokrim tragovima ispod reda. Izmerite potrošnju na početku sezone, ponovite proveru kada se vegetacija razvije i prilagodite atomizer stvarnom stanju čokota. Tako svaka litra vode ima funkciju, a svaki prolaz kroz red daje rezultat koji se očekuje.